Osobe koje su intolerantne na laktozu ili imaju deficit laktaze nisu u mogućnosti da adekvatno metabolišu laktozu; nedostaje im laktaza, enzim čije prisustvo u digestivnom sistemu je neophodno da bi se razgradila laktoza. Ove osobe obično imaju problema sa nadimanjem i dijarejom nakon konzumiranja mleka. Naime, laktoza je šećer koji se nalazi u mleku.
Najmanje ¾ odraslih s godinama pokazuje znakove smanjene aktivnosti laktaze. Intolerancija na laktozu je manje zastupljena u severnim, nego u južnim delovima Evrope; i češće se javlja u Africi i Aziji nego u Evropi.
Prema Medilexicon-ovom medicinskom rečniku(LINK) :
Intolerancija na laktozu je poremećaj koji karakterišu abdominalni grčevi i dijareja nakon konzumiranja namirnica koje su bogate laktozom (mleko, sladoled); veruje se da reflektuje deficit intestinalne laktaze; može da se javi i kod mladih koji su dobro podnosili mleko kao deca.
Simptomi mogu da variraju od blage nelagodnosti do ozbiljne, u zavisnosti od količine laktaze koju luče i konzumirane količine mleka i drugih mlečnih proizvoda.
Laktoza, hemijske formule C12H22O11, je šećer koji se nalazi u mleku sisara; sačinjava oko 2% do 8% mleka. Otkrio ju je Fabriccio Bartoletti 1619. godine, a kasnije, 1780. godine je identifikovana kao šećer od strane Carl Wilhelm Scheele-a.
Ljudsko telo koristi enzim laktazu da bi razgradilo laktozu na galaktozu i glukozu – koje se onda apsorbuju u krvotok.
Simptom je ono što pacijent oseća i prijavi, dok je znak ono što neko drugi, kao što je lekar, primeti. Na primer, bol može da bude simptom, a osip znak.
Tipično, osoba koja je intolerantna na laktozu će osetiti simptome nakon konzumiranja mleka ili nekog mlečnog proizvoda koji sadrži laktozu. Simptomi uključuju:
ñ Nadutost – nakupljanje gasova u intestinalnom traktu; ovo dovodi do podrigivanja i oslobađanja gasova.
ñ Dijareja – sat ili dva nakon konzumiranja laktoze, osoba može da oseti naglu potrebu za toaletom.
ñ Osećaj naduvenosti
ñ Stomačni i abdominalni bolovi
ñ Previranje u stomaku
ñ Mučnina
ñ Dehidratacija – ukoliko su simptomi ozbiljni
Laktoza je vrsta šećera koji se nalazi u mleku. Laktaza je protein, odnosno enzim koji se luči u tankom crevu – ovaj enzim razgrađuje laktozu. Osobe koje su intolerantne na laktozu nemaju dovoljnu količinu laktaze.
Osobe sa odgovarajućom količinom laktaze mogu da razlože laktozu na glukozu i galaktozu (takođe vrstu šećera), koji se onda apsorbuju u krvotok. Kod osoba sa niskim nivoima laktaze, laktoza se ne razlaže i ne apsorbuje se u krvotok, već umesto toga odlazi u debelo crevo. Bakterija u debelom crevu reaguje na laktozu, što uzrokuje navedene simptome.
Primarni nedostatak laktaze – genetski nasleđen. Ovo je najčešći tip i uglavnom se javlja do 20. godine života. Onog momenta kada se smanji unos mleka u ishrani, lučenje laktaze opada. U većini slučajeva, do ovog dolazi kada beba pređe sa mleka na čvrstu hranu. Iako nivo laktaze može opasti i u ovom periodu, češće se dešava da prođe par godina pre pojave simptoma intolerancije na laktozu.
Sekundarni nedostatak laktaze – podrazumeva problem u tankom crevu koji dovodi do stvaranja nedovoljne količine laktaze. Mogući uzroci su intestinalne operacije, Kronova bolest, ulcerativni kolitis, hemoterapija, celijakija i gastroenteritis. Ako je ovo stanje hronično (dugoročno), i posledična intolerancija na laktozu je dugoročna.
Kongenitalni (urođeni) nedostatak laktaze – osoba je rođena sa genetskom mutacijom koja podrazumeva da se laktaza proizvodi u veoma maloj količini (ili se uopšte ne proizvodi). Ovo stanje je nasleđeno od roditelja.
Nasledni nedostatak laktaze – laktaza se proizvodi ali ne radi posao. Drugim rečima, ne razlaže laktozu na glukozu i galaktozu kako bi se apsorbovale u krvotok. I ovo stanje je nasleđeno od roditelja.
Faktor rizika je ono što povećava verovatnoću nastanka stanja ili bolesti. Na primer, gojaznost značajno povećava rizik od nastanka dijabetesa tipa 2. Stoga je gojaznost faktor rizika dijabetesa tipa 2.
Godine – starije osobe su sklonije intoleranciji na laktozu u odnosu na bebe i decu.
Poreklo – stanovnici severnih delova Evrope su manje skloni intoleranciji na laktozu od stanovnika južnih delova. Takođe, stanovnici čiji preci nisu bili evropljani (ne-kavkasci) su skloniji intoleranciji na laktozu u poređenju sa stanovnicima južne Evrope.
Terapija radijacijom (radioterapija) – osobe koje su bile izložene radioterapiji abdomena su izložene povećanom riziku od nastanka intolerancije na laktozu.
Prevremeno rođenje – deca koja su rođena u terminu neće nikad razviti intoleranciju na laktozu pre 3. godine života ili kasnije. Kod prevremeno rođenih beba ovi simptomi mogu da se jave i ranije.
Većina će prvo posetiti svog doktora (lekara opšte prakse) ukoliko im se jave simptomi intolerancije na laktozu. Idealno, pre posete lekaru, dnevnik ishrane u kojem će zapisivati kada se javljaju ovi simptomi i koliko su intenzivni/ozbiljni, može pomoći doktoru u postavljanju dijagnoze.
Lekar može savetovati pacijentu da proba dijetu bez laktoze narednih nekoliko nedelja, kako bi video da li će simptomi nestati. Ukoliko je to slučaj, osoba je vrlo verovatno intolerantna na laktozu.
Test laktoznog zadaha – pacijent gladuje tokom noći, a sledećeg jutra mu se daje napitak sa laktozom. Tokom ovog testa meri se količina vodonika u zadahu. Ako je nivo veoma visok, pacijent je verovatno intolerantan na laktozu.
Test laktozne intolerancije – pacijent konzumira napitak sa laktozom pre davanja krvi kako bi se izmerio nivo glukoze. Ako se nivo glukoze nije povećao, to je znak da laktoza nije bila razložena na glukozu i galaktozu, koje bi u normalnim okolnostima otišle u krvotok. Test tolerancije na mleko je isti, s tim što pacijenti piju mleko, a ne napitak sa laktozom.
Uzorak stolice – Testovi laktozne tolerancije i laktoznog zadaha nisu prikladni za bebe i mlađu decu. Iz tog razloga se u ovom slučaju ispituje uzorak stolice. Ako su nivoi acetata i drugih masnih kiselina visoki, dete je najverovatnije intolerantno na laktozu.
Prikrivena bolest/stanje – ako lekar posumnja da se iza ovih simptoma krije neka bolest/stanje, kao što je celijakija, može tražiti da se uradi biospija; kojom prilikom se uzima uzorak tkiva sluznice tankog creva. Ovo je hirurška procedura.
Mnogi insistiraju na tome da je intolerancija na laktozu, kod osoba koje više ne sisaju mleko, u stvari prirodno, a ne neželjeno stanje. Mi smo jedini sisari koji nastavljaju da piju mleko i kad odrastu.
Kod osoba koji žive u zemljama čija ishrana sadrži veoma malo laktoze, intolerancija na laktozu ne zahteva tretman – u stvari, mnogi neće ni biti svesni svoje intolerancije na laktozu.
Ukoliko pacijent ima neko prikriveno stanje/bolest, veoma je bitno da ga drži pod kontrolom – ovo podrazumeva da se pridržava propisanog tretmana.
Ovo je najjednostavniji način da se izbegnu simptomi ukoliko ste intolerantni na laktozu. Ukoliko su simptomi blagi, možete da isprobavate koji vam je prag intolerancije.
Svaki proizvod koji sadrži laktozu bi trebalo da ima označen sastav.
US NIH (Američki nacionalni Institut za zdravlje), kaže:
Dijetetska kontrola intolerancije na laktozu zavisi od učenja ljudi na pokušajima i greškama dok ne saznaju koliko laktoze mogu da podnesu.
Mleko i mlečni proizvodi sadrže laktozu. Mnoge procesuirne namirnice imaju mleko i prerađevine od mleka u sebi. Ukoliko ste intolerantni na laktozu, dobro pogledajte sastav sledećih namirnica:
(izvor: Nacionalni institut zdravlja, USA):
ñ hleb i peciva
ñ čokoladice
ñ instant krompir, supe i jutarnji napici/šejkovi
ñ tečne i praškaste zamene za obrok na bazi mleka
ñ margarin
ñ bezmasni tečni i praškasti krem za kafu
ñ bezmasni kremasti prelivi
ñ čips od krompira ili kukuruza, i druge procesuirane grickalice
ñ procesuirane žitarice za doručak
ñ procesuirana hrana kao što su krofne, keksovi (waffles) i palačinke, krekeri (toaster pastries) i slatke rolnice (sweet rolls)
ñ mesne prerađevine, kao što su slanina, kobasice, viršle i salame
ñ proteinski praškovi i čokoladice
ñ salatni prelivi
ñ bakin kolač (waffles), palačinke, biskvit, kolačići i smese za pravljenje istih
Svaki proizvod koji u sastavu ima mleko, laktozu, whey, mlečni krem, mlečne nusprodukte ili mleko u prahu, sadrži i laktozu.
Neki medikamenti, kao što su pilule za kontracepciju ili gorušicu, takođe sadrže laktozu. Pacijenti sa teškim oblikom intolerancije na laktozu bi trebalo da se obrate svom lekaru ili apotekaru u tom slučaju.
Kada se neko preseli iz sredine u kojoj laktoza nije toliko zastupljena i pokuša da izbegne proizvode koji sadrže laktozu, mora da povede računa da ne dođe do pothranjenosti (malnutricije). Mleko sadrži kalcijum, proteine, vitamine A, B12 i D – veoma bitne nutrijente za zdravlje.
Ako planirate promene u ishrani, postarajte se da vam lekar ili kvalifikovani nutricionista kaže šta da radite.
Kalcijum se nalazi u morskim algama, orašastim plodovima i semenkama, šećernom sirupu (blackstrap molasses), mahunarkama, pomorandžama, smokvama, kinoi, amarantu, zelju, okri, beloj repi, brokoliju, listovima maslačka, kelju i obogaćenim proizvodima kao što su sokovi od pomorandže i sojino mleko.
Vitamin A se nalazi u šargarepi, slatkom krompiru, ulju jetre bakalara, jetri, spanaću, bundevi, kantalupe dinjama, jajima, kajsijama, papaji, mangu i grašku.
Vitamin D može da se dobije izlaganjem prirodnom sunčevom svetlu, unosom masnijih vrsta ribe, jaja, kapsula ribljeg ulja i konzumiranjem obogaćenog sojinog mleka ili drugih obogaćenih proizvoda.
Mleko bez laktoze – ovo zaista postoji. Ako imate ozbiljne simptome, pobrinite se da potpuno izbacite laktozu, a ne samo da je smanjite.
Autor: Christian Nordqvist
Copyright: Medical News Today
Prevela i prilagodila: I.K. za EXYU FITNESS
Nisu pronađeni članci
Napiši recenziju