Kako prepoznati nedostatak magnezijuma – simptomi, uzroci i rešenje
Da li treba da pijete magnezijum? Kako da znate da li imate nedostatak magnezijuma? Postoje li konkretni simptomi? Imajući u vidu da magnezijum učestvuje u trocifrenom broju procesa u telu, a da je svaki organizam specifičan po godinama, stanju, genetici i hiljadama drugih faktora, odgovor je i više nego kompleksan. Ali da krenemo redom.
Kako se utvrđuje nedostatak magnezijuma
Nedostatak magnezijuma se dijagnostikuje putem specifične analize krvi, a u nekim slučajevima radi se i analiza urina. Međutim, ovakva praksa se radi jako retko i obično u ambulantnim uslovima, što znači ako se osećate prosečno dobro, analize neće biti neophodne. Ono što je bitno je da znate kako da prepoznate najčešće simptome, koji uglavnom ukazuju na smanjen nivo magnezijuma.
Koji su simptomi nedostatka magnezijuma
Istina je da se većina konkretnih simptoma javlja i u slučajevima kada su uz nedostatak udružene i druge bolesti i poremećaji, što dodatno otežava dijagnostikovanje samo na osnovu njih. Ali ono što obično prati ovo stanje jesu neki opšti parametri poput slabosti, razdražljivosti, dijareje, nepravilnog otkucaja srca, mučnine, tremora (drhtavice), bola ili ukočenosti u mišićima.
Fun fact: Iako ćete verovatno proveravati trepetnik na guglu u momentu kad vam „zaigra oko“, verujte da to ne znači da ćete dobiti neke pare, već da vam najverovatnije fali magnezijuma.
Šta uzrokuje nedostatak magnezijuma?
Bilo da je u pitanju vaš nervni sistem, metabolizam, funkcija mišića, imunitet ili cirkulacija, magnezijum vam je potreban za čitav niz telesnih funkcija. Ali šta uzrokuje njegov deficit?
1. Neuravnotežena ishrana/dijete/režimi
Na prvom mestu je, verovali ili ne – loša ishrana. Međutim, u današnje vreme, čak i uz dobro balansirane i kvalitetne obroke, teško je zadovoljiti potrebe. Ako ne konzumirate dovoljno povrća, posebno onog lisnatog i zelenog, zatim orašastih plodova, semenki i integralnih žitarica, verovatno ste u deficitu. A priznaćete, retko ko se uopšte i hrani na takav način. Dodajmo tome da se većina nas oslanja na prerađenu i brzu hranu, realno je teško doći do optimalnih nivoa magnezijuma.
2. Fizička aktivnost/sport
Sport, treninzi, težak fizički rad, naprezanje... Svaka intenzivna fizička aktivnost, pogotovo ona koja se ponavlja ili traje, predstavlja opterećenje tela. Opterećenje automatski znači da telo mora da radi sa više „goriva“ nego obično, da troši sve hranljive materije pa i minerale, više nego u stanju mirovanja.
3. Stres
Gotovo neizbežan pratilac stres, a njegova povezanost sa nedostakom magnezijuma je više nego zanimljiva. Manjak magnezijuma smanjuje sposobnost organizma da se nosi sa stresom, dok stres dodatno troši magnezijum. I tu ste u začaranom krugu.
4. Trudnoća i dojenje
Telo radi za dvoje (ili više), pa je osim mami, magnezijum neophodan i bebi. Trudnice se često suočavaju sa nedostatkom gvožđa, kalcijuma ali i magnezijuma.
5. Menopauza i perimenopauza
Žene češće iskuse nedostatak magnezijuma zbog manjih nivoa estrogena i noćnog znojenja, specifičnih za period perimenopauze i menopauze. Udružuju se i poremećaji sna, nervoza, smanjenje gustine kostiju, pa je magnezijum i više nego važan. Stoga, ako se noću probudiš sa mokrim dekolteom, vreme je da razmisliš o suplementaciji.
6. Starost
Sa godinama dolazi do mnogo promena u metabolizmu magnezijuma – apsorpcija u crevima se znatno smanjuje, dok se gubici putem bubrega povećavaju. Međutim, kod starijih ljudi, deficit magnezijuma se često svede pod godine i ne daje mu se neki poseban značaj, što je velika greška. Deficit može imati mnogo veće posledice.
Povećava se stvaranje slobodnih radikala, koje se dovodi u vezu sa razvojem različitih hroničnih bolesti. Rastu rizici od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije (visokog pritiska), moždanog udara, dijabetesa tipa 2, ali i respiratornih problema kao što je astma. Najgore od svega je što su usko povezana i neurodegenrativna oboljenja, Alchajmerova bolest i demencija, a sve to potvrđuje i nauka: Magnezijum i starenje – naučni podaci.
Zato razmislite da svojim starijim ukućanima, bližnjima ili prijateljima, obavezno kupite neki magnezijum suplement.
7. Bolesti i medikamentna terapija
Akutne i hronične bolesti, propratna terapija i njene indikacije, mogu dovesti do prekomernog izlučivanja ili loše apsorpcije magnezijuma. Obično su to bubrežne bolesti, terapija diureticima (npr. zbog hipertenzije), dijabetes tipa 2, Kronova bolest, problemi sa varenjem (povraćanje , dijareja)...
Uzroci niskog nivoa magnezijuma kod žena
Nizak magnezijum kod žena se povezuje sa nizom stanja ali i hormonalnim statusom. Konstantne oscilacije čak i kod potpuno zdravih žena tokom ciklusa, mogu takođe da se odraze na njegov postotak. Primer za to je teži fizički rad, trening, preterano znojenje, stres, trudnoća, dojenje... Čak i uzimanje oralnih kontraceptivnih lekova povećava verovatnoću da će nivo magnezijuma biti nizak.
Zato se suplementacija njime sve češće naziva „ginekološkom praksom“, iz razloga jer se uspešno koristi u lečenju i ublažavanju simptoma različitih stanja, kao što su PMS, sindrom policističnih jajnika, poremećaji raspoloženja, menopauza i perimenopauza.
Kako rešiti problem niskog magnezijuma
Nivo ovog minerala stalno fluktuira - unosite ga, obnavljate zalihe i trošite ga. Trošićete ga više ukoliko za to ima razloga, a razlozi često znaju da budu potpuno zanemarujući, poput čestog vežbanja, slatkog u ishrani, poneke čašice alkohola i onog konstantnog – stresa. To znači samo jedno, verovatno i sami imate nedostatak, samo verovatno ni ne znate.
Rešenje je krajnje jednostavno i zove se “suplementacija”, a ako uzmemo u obzir sve benefite, ma koliko da košta, cena nije skupa.
Zašto suplementi a ne samo hrana
Već smo napomenuli u tekstu da su namirnice bogate magnezijumom zeleno lisnato povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi, riba i slično. Zašto onda ne bismo samo uveli to u jelovnik i rešili problem? Zato što više ne živimo u vremenu kada je hrana bila 100% organska i zdrava. Sve manje količine minerala u zemljištu (iscrpljivanje zemljišta uzgajanjem istih kultura) dovodi to toga da čak i ono što bi trebalo da je bogato magnezijumom, obično nije.
Koliko magnezijuma je dnevno dovoljno?
RDA (preporučeni dnevni unos) je količina magnezijuma koja ti je potrebna svaki dan da bi telo normalno funkcionisalo. Za muškarce (19-51+) iznosi oko 400–420 mg dnevno, za žene (19-51+) oko 310 – 320 mg, osim u periodu trudnoće i laktacije kada se vrednosti pomeraju na 350 – 360 mg dnevno.
Ove vrednosti odnose se na ukupan unos magnezijuma i iz hrane i suplemenata. Imajte u vidu da prekomeran unos može uzrokovati dijareju, mučninu ili grčeve.
Koji magnezijum je najbolji?
Ako ste se odlučili za suplementaciju, nije svejedno koji oblik magnezijuma birate, a ima ih mnogo. Na tržištu ćete naći magnezijum oksid, citrat, sulfat, hlorid... ali ako želite da telo zaista iskoristi ono što unesete, bisglicinat je priča za sebe. Radi se o posebnoj formi, u kojoj je magnezijum vezan za aminokiselinu glicin, što mu omogućava da lakše prođe kroz crevni zid i stigne tamo gde treba. Ne iritira stomak, dobro se podnosi i ima visoku bioraspoloživost — što znači, ako ga popijete ne treba da brinete o deficitu.
Preporuka magnezijuma na našem shopu
Vitalikum Magnesium Bisglycinate
Basic Supplements Magnesium Citrat Pro
Nisu pronađeni članci
Napiši recenziju